ГРАДИНА - АРХЕОЛОШКИ ЛОКАЛИТЕТ НА ЈЕЛИЦИ
 
Поред неколико мањих археолошких налазишта на месту средњевековних градова у селима Лис, Вича, Вучковица и Остра у Драгачеву се налази и већи локалитет Градина које је најпознатије и највеће рановизантијско археолошко налазиште на овом делу Србије. Налази се на планини Јелици, између Чачка и Гуче.
 
Овај локалитет први спомиње Јанко Шафарик, који је 1865. године вршио истраживања у околини градића Гуча и том приликом га описао као налазиште са остацима зидова висине до једног метра, са остацима кула и других грађевина, изграђених од малтера и кречњака.
 
Поред Шафарика, битније белешке оставља и аустријски археолог Каниц који је наводио да се ради о тврђави из римског времена и том приликом сачинио скицу основе која се и дан данас користи за истраживање.
 
Опсежнија испитивања (првенствено сондажни начин проучавања, који је касније прерастао у сисематска истраживања) преузима Др Михаило Милинковиц са Филозофског факултета у Београду и они још увек трају. Треба напоменути да је само мали део града до сада испитан.
 
Према њиховом мишљењу, локалитет представља рановизантијско пребивалиште и склониште које потиче из седног века нове ере, мада, су пронађени и предмети који датирају чак из Праисторије, као и трећег века нове ере. Сматра се да је Градина насељена у сеобама за време цара Јустинијана (527 н.е. – 565 н.е.) првенствено као заштита од Авара, Германа и Словена. О нападима Авара сведочи пронађена стрелица која је потиче из Аварског племена.
 
Градина као насеље се састојала из два дела: Горњег и Доњег града.
 
Горњи град је имао површину од око 3,5 хектара и био хексагоналног облика. На највишем делу се налазила кула која је у основи била пречника око 25 метара. Горњи део је остао мање оштећен јер је био неприступачнији у односу на Доњи град. Унутар града су се налазиле две цркве, од којих је једна била на најузвишенијем делу са погледом на обе стране Јелице. Поред цркава откривени су и остаци гробаља из шестог века пре нове ере. Пронађени су скулпторски и други предмети који су припадали црквама што указује да је Градина у то време била епископски центар.
 
У Доњем Граду налазе се остаци цркве и крстионице, као и фресака које потичу из шестог века нове ере. У истом том делу налазишта су откривени остаци грађевине која је по свему судећи имала резиденцијалну функцију. Том приликом су пронађени бројни предмети као што су украсне фигуре и камено посуђе и прибор које се користило за употребу пића и хране, затим лонци од глине, као и украшене амфоре које указују на трговачке везе са Медитераном. Пронађени су и остаци стубова који су имали рељефне шаре које подсећају на бршљан и винову лозу, што иначе није био уобичајен мотив код Илира.
 
То што је откривено указује такође на развој занатства и привреде карактеристичне за то доба. Посебно се истиче Јустинијанов златник, пореклом из Цариграда, из шестог века пре нове ере. Све пронађено показује одређени ниво богатства и имућства које је припадало одређеном слоју људи који су ту живели. Може се рећи да се радило о војном, црквеном и занатском центру.
 
Посебно је интересантна пронађена фибула, брош, који је садржи део тканине, која је слепљена. Такав предмет није био познат у другим околним налазиштима. Једино су у Истри дошли до открића сличних предмета. Претпоставља се да је припадала Германима, а што сведочи о присутсву германских племена, као странаца који су у том насељу били смештени у одређеном периоду. Са друге стране, пронађени су и скелети који по свом положају указују на посмртне остатке припадника романског народа.
 
Остаци бедема су широки 1.5 метар, и у њима су пронађени остаци стакла који су се очигледно користили приликом изградње истих. За градњу је коришћен малтер који се правио у посебним објектима, изграђених за ту намену.
 
Јенда од најочуванијих грађевина где је пронађено највише остатака налазила се уз сам врх и састојала се од три просторије. Приликом њеног ископавања уочени су остаци пепела што указује на постојање пожара који је по свему судећи и уништио град у добром делу. Сумња се да пожар избио приликом једног од напада варварских племена.
 
На блажој падини су пронађени ровови, тачније зидана гробница, која још увек није довољно истражена. Већи број гробова припада деци, што се могло уочити на основу већег броја скелета, који су ту ископани. Пронађено је и много накита, целог или у деловима који је ношен том приликом, а где су најзаступљеније наруквице. Преминули су сахрањивани у  просте гробнице, без сандука. Такође је уочено и тзв. двојно сахрањивање.
 
Поред свега наведеног битно је поменути откриће базилике југозападно од врха, са гробовима, у и око ње. Првобитно је представљала једнобродну грађевину, да би тек касније постала тробродна ком приликом се користио другачији материјал за њену изградњу. Предњи део базилике је био окренут ка истоку. У шуту Базилике се може уочити како рановизантијска тако и средњовековна керамика. Ту се налазе и преостале табле од камена, исписане на латинском језику. Ту су пронађени и бројни предмети као што су бронзано звоно, катанац од гвожђа, један предмет са 4 зупца, непознате намене, али и један саркофаг.
 
На основу свега изнетог се мозе закључити да је у питању једно од већих налазишта у Србији које припада првенствено рановзантијском добу и самим тим је од изузетног значаја како за Гучу и Драгачевски крај, тако и за целу Србију. Истраживања још увек нису предузета у обиму који мозе да нам представи јасну слику као и комплексност насеља, за сада је очигледно да бисмо на тај начин дошли до бројних одговора који се тичу сеобе народа, утицаја германских, романских и словенских племена, као и хронологије историјских догађаја.
 
Данас Градина представља споменик који је под заштитом државе, а његов значај је првенствено у томе што представља вишеслојан локалитет, где се могу видети остаци од оних који датирају из праисторије до оних који су припадали средњовековном добу.
 
Нажалост, овај локалитет је био нарушен и оскрнављен 50-их година прошлог века, када се градио главни пут Чачак - Гуча, али и локални путеви у Драгачеву, јер је том приликом коришћен камен који је припадао налазишту.
 
Између осталог, нестале су и камене плоче, укључујући и ону која је на себи имала оригинално име насеља које је ту постојало. Тако да је само део тога преостао и данас се углавном налази у Музеју у Чачку.
 
ГРАД - АРХЕОЛОШКИ ЛОКАЛИТЕТ ЛИШКА ЋАВА
 
На само 5 км северозападно од Гуче, између села Турица и Лис, се налази рушевина рановинзантијског утврђења које носи назив Град.
 
Поменуто утврђење се прецизније налази на врху брда Ћава (кота 667), које се издиже изнад леве обале реке Бјелице.
 
Положај је тешко приступачан и самим тим за прилике које су владале у време његовог настанка - вешто изабран. Положај града је имао функцију првенствено да обезбеди сигурност, али и да омогући контролу доњег равничарског дела.
 
Град датира из трећег века, и припада рановизантијској епохи која је претходила доласку Словена у ове крајеве.
 
Прво спомињање Града као археолошког налазишта је било 1870. године од стране Милана Станића, који је опис локалитета изнео у тзв. Народном календару Драгачевац, што представља изузетно значајан археолошки рад тог времена.
 
Наредна белешка о Граду је сачињена од стране Феликса Каница, чувеног путописца. Он је наводио да је у питању римски кастел – осматрачница, која је служила за обезбеђење римске путне мреже.
 
Град спомиње и познати српски етнолог Јован Ердељановић.
 
Каснија истраживања су представљала сондажно ископавање, које је предузето од стране Катедре за средњовековну археологију Филозофског факултета као и Археолошког института из Београда ком приликом су пронађени остаци више грађевина, иза којих су остали зидови високи свега 2, 3 м. Посебно се издвајају: радионица и црква.
 
С обзиром на предмете који су пронађени радионица је указивала на велики број заната који су се овде развијали. Црква је била једнобродна и предствља једно од најстаријих споменика хришћанства у рановизантијском раздобљу.
 
Утврђење се састоји из Горњег града (површине 155 x 50м) и Подграђа (површине 145 x 210м). Брањена површина је износила близу 4 ха. Подграђе је служило да заштити околне становнике.
 
Део који је приступачнији се налази са северне стране где се налазе остаци две куле које су служиле као капија.
 
На самом налазисту је пронађен велики број предмета, посебно од керамике, као сто су лонци, коштани чешљеви али и златници цара Јустинијана који су ковани у Цаиграду у периоду између 542. и 565. године.
 
Са Града се пружа поглед ка другом локалитету Градини, удаљеног 9 км ваздушном линијом, што указује на одлишан геостратешки положај оба насеља. Поред ова два локалитета постоји још утврђења на територији Драгачева, као што су Остра- Соколица, Вича – Стојковића градина и др.
 
Данас можемо рећи да није довољно посвећено пажње значају овог налазишта, првенствено због своје недовољне истражености, као и занемарености историјског значаја овог места. Свакако треба навести прелепе крајолике и природу Доњег Драгачева које оправдава чињеницу да су баш на овом месту пре много година Илири изабрали да направе свој дом.