Бобан, Марко & Гуча


Приликом наступа светски признатих трубача у Лондону, Бобан Марковић (који је био један од учесника) је био видно збуњен када су му пружили листове папира са исписаним нотама. Стидљиво је ставио до знања диригенту да му је то непотребно, да музика коју он ствара потиче од срца и душе, а не из нотне свеске, траживши да му се одсвира мелодија, коју је он потом беспрекорно поновио на својој труби и оставио све око себе у чуду. Наиме, довољно је да само једном чује задату мелодију и да је тачно репродукује без нота и смерница.

Апсолутни слух, врхунска техника и импровизацијске гравуре, које красе музикалност овог истакнутог трубача, потичу од талента наслеђеног од оца и ромске тадиције, али и од љубави према музицирању на труби.


Музика коју он ствара потиче од срца и душе, а не из нотне свеске


Бобан Марковић је рођен 1964. године у Владичином Хану, градићу на југу Србије и то 6. Маја, када је Ђурђевдан, највећи празник међу Ромима. Одрастао је у породици у којој је постојала традиција свирања трубе, те не чуди што је од малена дошао у контакт са инструментом који че му касније обележити живот. Као и сваки дечак тог узраста, желео је да постане фудбалер и сањао снове да једног дана постане професионалац, не слутећи да ће му се то и једног дана и остварити, само кроз умеће свирања трубе.

Већ са 16 година постаје професионални трубач, који стиче искуство свирајући на свадбама и сличним прославама заједно са својим оцем Драгутином.

Са свега 20 година формира оркестар, који носи његово име „Трубачки оркестар Бобана Марковића“ и бележи своје прво учешће на чувеном Драгачевском сабору трубача у Гучи, који представља најзначајнији догађај сваког трубача, како у Србији, тако и у шире. Јединствени начин да трубачки оркестри и њихови трубачи покажу свој труд и умеће и да зато добију признање.

После неколико година учествовања на такмичењу, 1988. године, Бобан добија прву награду и раст популарности неопходан за даљи развој каријере.

Убрзо почиње да се ниже велики број награда, тако да се може рећи да су Бобан и његов оркестар освојили све врсте награда Сабора у Гучи и постали најнаграђиванији оркестар овог фестивала. Последње учешће је остало запамћено по врхунском извођењу чувене нумере из ТВ Серије „Отписани“, након такмичарског дела, уместо победничке песме, како налаже традиција овог спектакла.

После овог наступа Бобан доноси одлуку да се повуче из такмичења и да могућност другим трубачким оркестрима да се истакну на фестивалу.

Поред Марковића, оркестар чине и Саша Јемчић, Горан Спасић, Драган Јовановић, Данијел Мирковић, Александар Стошић, Драган Крстић, Миша Кољеновић, Живорад Димитиевски, Стефан Петровић и Дени Јовић.

Од тада, оркестар се све више окреће ка интернационалној каријери и следи велики број турнеја, у целом свету.

Учешћа су забележили на великом броју светски познатих фестивала. Њихови наступи не представљају само прилику да се чује виртуозно извођење песама, већ и начин да се публика подигне „на ноге“ и направи јединствена атмосфера.

Пример је чувени наступ на фестивалу Сзегит у Мађарској, који је створио незаборавну еуфорију међу посетиоцима који су уз громоглане овације тражили још нумера, услед чега је каснио концерт светски чувеног бенда „Оасис“. Такође, током концерта на Џез фестивалу у Чикагу, су изазвали такво одушевљење у публици, да је публика почела да баца на бину велику количину новчаница од једног и десет долара, услед чега је оркестар остао затечен.

Посебно је поносан што је имао прилику да на једномм фестивалу у Немачкој свира фудбалској легенди Пелеу.

Звук који изводе на наступима, полако излази из јужњачког мелоса и преузима сегменте Њорлд музике и постаје богат џез и блуз деоницама.

У том духу снимају и велики број албума (укупно их има 13). Најпопуларнији је албум „Џипси Манифесто“ из 2013. године који је изабран за најбољи албум те године од стране америчког сајта под називом worldmusiccentral.. Светско признање доказује и чињеница да је извођење њхових песама емитовао и чувена радио станица БиБиСи.

Њујорк тајмс је њихов наступ описао као запањујућу експлозију виртуозности и бујности. Чувени музичар Сир Франк Лондон је изјавио да на планети не постоји трубачки оркестар који може да их „додирне“.

Оркестар је био ангажован за музику из филмова „Аризона дрим“ и „Андерграунд“

Посебно се истакао у сарадњи са познатим српским редитељем Емиром Кустурица и композитором Гораном Бреговићем. Оркестар је био ангажован за музику из филмова „Аризона дреам“ и „Ундергроунд“ и постао познат по извођењу хитова „Месечина“ и „Калашњиков“, без којих се данас не може замисллити њихов наступ.

Велику посећеност имају концерти где наступају заједно са чувеним мађарским виолинистом Лајком Феликсом. Спој трубе и виолине су дали оригиналност јужњачком мелосу и ромском начину извођења музике, а посећеност њиховим концертима је показала да је у питању успешан музички експеримент.

И поред популарности и славе оркестар није заборавио „Драгачевски сабор трубача“ ни Гучу, коју свуда радо помиње са посебним емоцијама. Скоро сваке године наступа у ревијалном делу као један од најистакнутијих победника сабора. Њихови концерти су једни од најпосећенијих на фестивалу. Године 2006. Бобан Марковић добија признање „Амбасадора Гуче“. Такође је у међувремену постао и члан Академије сценско-музичке уметности у Београду.

Можемо слободно рећи да је Бобан Марковић један од највећих светских трубача.

На својим наступима, 2002. године, почиње да се појављује заједно са својим сином Марко Марковићем, који се упркос сојој младости брзо истакао као врхунски виртуоз на труби.

Популарност стиче после снимања филма „Гуча“, у ком игра главну мушку улогу. Филм приказује живот ромског оркестра са југа Србије, њихове припреме за фестивал у Гучи и забрањену љубав. Марко убрзо добија посебно место у оркестру, који мења име у „Трубачки оркестар Бобана и Марка Марковића“.

Бобан је својим музицирањем оставио значајан печат фестивалу, а колико је цењен као мајстор трубе показује то да је поред учених музичких експерата и етнолога добио место члана жирија на такмичењу најбољих оркестара 2016. године.

Чувени музички магазин „Сонглинес“ је Бобана Марковића уврстио у листу од 50 највећих светских инструменталиста (Бобан је једини трубач на овој листи), тако да можемо слободно рећи да је Бобан Марковић један од највећих светских трубача.

Успех Бобана и његовог оркестра је свакако плод великог рада, труда и одрицања, али и доказ да је за врхунско музичко стваралаштво потребно да оно извире из душе и срца и да за такво музицирање није потребно посебно школовање, већ да је „то“ нешто што се једноставно има у крви.
Текст и фотографија: И.М.